Gradska uprava ignoriše pitanja o otvaranju rudnika na Rogozni

Gradska uprava Novog Pazara već 15 dana ne reaguje na naša pitanja poslata putem emaila u vezi s planiranim otvaranjem rudnika na Rogozni, gde se trenutno vrše ispitivanja.

Prema navodima sa sajta Mining technology, projekat Rogozna je otkupila Australijska kompanija Strickland Metals, za 37 miliona dolara i saopštila da je početkom jula završila akviziciju ovog nalazišta koje sadrži oko 170 tona zlatnog ekvivalenta. Već krajem mjeseca, naišli su na zlatnu žicu, navodi Mining technology.

Tim povodom smo uputili pitanja od javnog značaja Gradskoj upravi Novog Pazara, tražeći odgovore koliko će ovaj projekat biti štetan ili koristan za grad, s obzirom na zabrinutost građana. Rogozna je udaljena samo 14.78 km od Novog Pazara (vazdušna linija) i opravdana je zabrinutost da grad Novi Pazar može doživjeti sudbinu Majdanpeka.

Tražimo od Gradske uprave da odgovori na sljedeća pitanja:

  1. Kakav je vaš stav po pitanju iskopavanja zlata u blizini Novog Pazara?
  2. Koji su osnovni razlozi za podršku ili protivljenje iskopavanju zlata na Rogozni u blizini Novog Pazara? Kako se očekuje da će ovaj projekat uticati na lokalnu ekonomiju i zajednicu?
  3. Da li ste razgovarali sa državnim institucijama o mogućim ekološkim problemima prilikom iskopavanja ruda?
  4. Da li su lokalne vlasti i institucije bile uključene u diskusije i pregovore sa Strikland Metals o potencijalnim ekološkim rizicima vezanim za planirano iskopavanje ruda?
  5. Koji su planirani mehanizmi zaštite prirodnih resursa kao što su podzemne vode, plodno zemljište i vazduh tokom procesa iskopavanja? Kako će se garantovati da dugoročni ekološki uticaji budu minimalizirani ili eliminsani tj. koje mjere zaštite životne sredine su planirane i kako se planira pratiti njihova implementacija?
  6. Koji su očekivani direktni i indirektni benefiti za grad Novi Pazar od planiranog rudarenja? Da li postoji podrška ili garancija od strane državnih institucija da će rudarske aktivnosti biti sprovedene u skladu sa najvišim ekološkim standardima i da će dugoročni ekološki uticaji biti minimalni?
  7. Kako grad Novi Pazar planira da se pripremi za moguće negativne posljedice rudarenja, uključujući potencijalno iseljavanje stanovništva ili ugroženost osnovnih ljudskih prava? Koje su specifične preventivne mjere ili planovi za rješavanje eventualnih socijalnih i ekonomskih problema koji bi mogli da nastanu?

 “Majdanpek je čekaonica za smrt”

Prema istraživanjima portala 020 media na teritoriji grada Majdanpeka, rudarski radovi su znatno uticali na životnu sredinu u ovom gradu. Otvoreni rudnici često uzrokuju zagađenje vazduha i vode usled ispuštanja prašine i hemikalija koje se koriste tokom eksploatacije. Pored toga, mogu izazvati degradaciju zemljišta, eroziju i gubitak biodiverziteta, zagađenje pijaće vode, što dalje može imati dugoročne posljedice za lokalne ekosisteme i zdravlje zajednice. “Područje ovog grada je prema izvještajima Instituta „Milan Jovanović Batut“ za 2019. godinu, “određeno kao kontaminirano, gde se ljudi zbog zagađenja razboljevaju i umiru” a svaka porodica ima po jednog ili više članova koji boluju od nekog oblika kancera,” tvrdi narodna poslanica Ivana Parlić.


Sirene za uzbunu u Majdanpeku su normalna stvar. Kao i česte eksplozije. Rudnik zlata i bakra kineske kompanije „Ziđin“ radi punom parom. U tom rudniku koji se nalazi u samom gradu radi čak četvrtina stanovnika Majdanpeka. Ali svi ljudi iz tog grada, njih šest do sedam hiljada, strahuju od širenja rudnika.

Jedan drugi simbol Majdanpeka, planina Starica, od početka juna je ugrožena zbog miniranja.

„Miniranje Starice je bio prvi šok za nas“, kaže jedan od mještana. „Stvarno je kamenje padalo ovde ljudima iznad kuća, i mi se svaki put bojimo da to nešto može da se djesi. Ovakvim miniranjem samo može da se pogorša stanje u kome se mi nalazimo.“ prenosi Dojče Vele.

Gdje su granice rudnika?

Do vrha Starice stiže se uskom, šumovitom, planinarskom stazom. Hoda se sat i po do dva, uz pjesmu ptica i šuškanja iz dubokog grmlja. Ali sam uspon uopšte nije pjesma, prilično je strm.

Na vrhu su kamperi. Nekoliko šatora, između drveća razapete zastave, sa grana u kesama visi hrana koju na taj način čuvaju od životinja. Pogled odatle je i lep i zastrašujuć. Maleni Majdanpek u kotlini, sa svih strana okružen rudnikom, a tik ispod vrha – bageri i kamioni.

„Nije bilo drugog izlaza“, kaže Vladimir Božić, predstavnik grupe građana „Ne dam“. „Cilj je da jednom konačno saznamo za te granice rudnika, jer ako oni ovako nastave, ne bi me iznenadilo da sutra dođu u moju sobu i da tu moraju da ’rčkaju’ – kao što su i sad rekli – zbog naše bezbednosti.“

„Majdanpečani su uvek živeli uz rudnik, to je sastavni deo našeg života. Ali, mislim da je nedopustivo da u 21. veku mi nemamo nikakvu informaciju. Mislim da zaslužujemo da znamo šta nam se sprema“, kaže Božić.